Igrali smo novi One Piece: World Seeker!

One Piece: World Seeker definitivno nije prva One Piece igra, bilo ih je nekoliko u proteklih par godina, ali svakako jeste prva One Piece igra smeštena u ogroman otvoreni svet. Hajde da vidimo zajedno da li je ovo bio pravi potez za ovaj serijal!

One Piece: World Seeker stavlja vas u ulogu Luffy-ja, u cilju istraživanja ogromnog Jail ostrva i spašavanja njegovih prijatelja kroz rešavanje gomile i gomile kvestova. Kretanjem kroz bespuća ove otvorene mape nailazićete povremeno i na neprijatelje sa kojima ćete, podrazumevano ulaziti u različite sukobe i borbe. Ovo je možda i najprostiji opis onoga što će vam ova igra ponuditi, jer se kompletna gameplay mehanika zasniva na kretanju od tačke A do tačke B. Doduše to kretanje po mapi možda zvuči malo dosadno, ali u realnosti nešto najbliže ovome bio bi stil kretanja u Spiderman igrama.

Tokom igre Luffy će otključavati razne mogućnosti poput Dash-a, visokih i duplih skokova, korišćenja ruke poput užeta i slično. Tu su i neke dodatne mogućnosti poput lansiranja pri skokovima, lebdenja u vazduhu ...

Uglavnom teško ih je sve i prevesti na naš jezik, a da ih naš prevod može lepo opisati. Upravo je ovaj deo, vezan za kretanje pomogao One Piece: World Seeker igri da ovaj naizgled dosadan aspekt igre učini njenim možda i najzanimljivijim delom.

Nažalost, borba ili combat sistem u igri nije dobila jednak tretman i deluje kao da je ostavljena po strani. Luffy ima interesantnu mogućnost stealth-a, tako što se može sakriti u bure i kretati neprimetno među neprijateljima (Hmmm, gde sam ovo već video?), ali je u isto vreme problematična sama inteligencija neprijatelja koji, osim ako ne gledaju direktno u Luffy-ja, ne mogu nikako da ga primete ili čuju. Kada i dođete do dela direktne konfrontacije, u većini slučajeva lupanje po Attack tasteru (kocka na PS4) rešava sve vaše probleme. Neke od combat mogućnosti koje ćete kasnije u igri otključavati zvuče interesantno „na papiru“ ali u praksi gotovo da i ne funkcionišu, tj. bar ne toliko efektno kao najobičniji udarci.

Ono gde pored kretanja One Piece: World Seeker dodatno sija svakako su prezentacija i tehnikalije. Podrška za HDR će odmah od prvih kadrova prikazati svo šarenilo ove igre u najboljem svetlu.

Karakteri i njihove animacije izgledaju kao da su kreacija nekog cenjenog Anime studija, a ostatak sveta, iako ne toliko detaljan, dolazi sa teksturama visokog kvaliteta i predstavlja pravi melem za oči. Orkestar koji izvodi numere tokom igranja unosi sa sobom dodatni osećaj grandioznosti, i moram priznati da sam ostao zatečen ovim aspektima. Činjenica je da od igre nisam očekivao mnogo, ali je po pitanju produkcijskih vrednosti ipak uspela da iznenadi.

Ovo je inače i dobro jer će vas pratiti po čitavoj mapi, na kojoj ćete pronalaziti raznorazne loot materijale za stvaranje korisnih dodataka. U naseljima ćete sretati i dosta NPC-ova koji će vas slati na gomilu misija kako bi sakupili dodatne resurse i SP bodove. Ono što bi vam ipak moglo malo zasmetati je repetitivnost koja postaje očigledna nakon svega par sati igranja. Nakon početnih pravila, koje igra postavlja u startu, retko šta se menja ili napreduje kasnije kada su gameplay mehanike u pitanju, a to zna prilično da smara.

Na kraju reč je o igri koja bi se najviše mogla svideti samo okorelim One Piece obožavaocima. Kao neko ko o serijalu ne zna apsolutno ništa, dobio sam fer tretman uvođenja u priču i specifičnosti njenih protagonista. Ono što smatram lošim izborom je npr. ograničavanje tek na Luffy-ja kao igrivog karaktera. Njegovi prijatelji su mi ponekad delovali mnogo zanimljivije i čudi me da developeri nisu iskoristili mogućnost igranja sa nekim od tih pratećih likova. To bi svakako podiglo raznovrsnost i verovatno samoj igri pomoglo da dobije veću replay vrednost.

Igru je testirao : Vladimir Pejić

IGRU MOŽETE PORUČITI OVDE > One Piece: World Seeker