Shadow of the Tomb Raider RECENZIJA! Ostavite komentar

Shadow of the Tomb Raider Recenzija

Testirano na PS4 Pro konzoli

Igrajući Shadow of the Tomb Raider u poslednje vreme, moram priznati da sam doživeo pravo olakšanje, nakon prvobitnog perioda strepnje koji je usledio odmah po predstavljanju ove igre. Ta strepnja je prvenstveno bila posledica činjenice da je Square Enix razvoj ovog veoma bitnog finalnog poglavlja reboot-ovanog TR serijala prepustio totalno drugom timu. Da, umesto Crystal Dynamics-a u priču se uključio Eidos Montreal. Nakon ovih saznanja usledili su i prvi gameplay trejleri i prezentacije, koji su prikazivali zabrinjavajuće nizak nivo detalja i ispoliranosti same igre, barem u poređenju sa prethodnom igrom.

Naime, moja zabrinutost je, barem meni, bila potpuno opravdana. Uložio sam puno, možda i previše vremena u prve dve igre, vezao se za priču, interesantnu gameplay mehaniku, kvalitetne zagonetke … Koliki sam ljubitelj serijala dovoljno govori činjenica da sam Xbox ONE kupio samo zbog Rise of the Tomb Raider ekskluzive, koja je na toj konzoli potrajala skoro godinu dana u odnosu na PS4.

Na svu sreću, igrajući ovu finalnu i potpuno ispoliranu verziju igre, drago mi je da mogu priznati da sam bio u potpunosti „u krivu“. Shadow of the Tomb Raider je ne samo najbolja, već i najlepša igra ovog serijala.

Već i sam naziv u startu naglašava da igra dolazi sa ogromnom promenom tonaliteta priče, a ono po čemu se dodatno izdvaja od prva dva nastavka je način na koji nam pokušava prikazati Laru Croft gotovo kao antagonistu, u čemu uspeva dovoljno da i sami počemo detaljnije analizirati neke od Larinih ranijih odluka.

Jureći „duhove“ iz prošlosti Lara praktično izaziva kataklizmu globalnih proporcija i postaje jedina odgovorna za neizbežni smak sveta. To jest, samo ako ne uspe da se domogne Majanskog artefakta koji može da uspostavi balans i vrati svet u normalu. Lari se u finalnoj avanturi ponovo pridružuje Džona, najčešće kao glas razuma, koji u većini situacija uspeva da vrati Laru na pravi put. Dakle priča sama po sebi nije ništa spektakularno, iako je po mom mišljenju izvedena daleko bolje od npr. ovogodišnjeg Tomb Raider filma, koji je i nastao po uzoru na reboot-ovani serijal.

Igra nas vodi u vrlo intrigantne predele Južne Amerike, čije guste prašume skrivaju iznenađenja iza gotovo svakog grma. Ogromni otvoreni nivoi često su okruženi regijama u kojima ćete, ako malo skrenete sa glavnog puta, pronalaziti murale, monolite, kripte i naravno grobnice.

Grobnice su u Shadow of the Tomb Raider-u dobile možda i najvažniju ulogu budući da je primetan drastičan pomak od akcijom nabijenih prethodnika.

Avantura prožeta blagim hororom i ponekim stealth sekcijama je verovatno i najbolji opis ove igre, pa ako ste sa nestrpljenjem čekali da kroz prva dva nastavka Lara konačno i postane pravi „pljačkaš grobnica“ vaše želje su u Shadow-u konačno uslišene.

Čitajući neke od negativnijih recenzija na internetu (pošto sam review primerak igre ipak dobio sa malim zakašnjenjem) primetio sam da su najveće primedbe išle baš na račun izostavljanja tzv. „akcije“ ili popularnih sekcija sa dosta napucavanja. Moj utisak je da će većina mlađih igrača, naviknutih na obilje nasilja u igrama (što je totalni oksimoron :)), imati problem da se udubi u neverovatan kvalitet avanturističkih sekcija koje Shadow unosi u finale ovog serijala. Štaviše, stariji igrači, fanovi originalnih Tomb Raider igara, mogli bi baš u Shadow-u pronaći igru koju su od jednog Tomb Raider-a zahtevali, budući da se Eidos ovde dodatno potrudio da dočara atmosferu legendarnih TR naslova.

Za dodatnu pohvalu je to da Eidos nije previše eksprimentisao sa gameplay mehanikama, ostavljajući tako igru u njenom prepoznatljivom tonu. Naravno, postoje elementi koji su dodatno ubačeni na već postojeće i tiču se malo veće upotrebe užeta, kako pri kretanju tako i pri borbi.

Jedna od novina se ipak dotakla načina na koji ćemo uživati u ovoj igri, a reč je o vrlo interesantnom načinu doziranja „izazova“ tj. izboru težine pojedinačnih elemenata gameplay-a. Tako npr. ako težinu Avanturističkih sekcija istraživanja podesite na najjaču opciju, igra će eliminisati apsolutno sve nagoveštaje i putokaze koje vam inače prikazuje kada aktivirate Survival Instinct pritiskom na R3 (PS4). Ja sam ovu opciju ipak držao na Normal, u cilju što bržeg prelaska igre pa i završetka ove recenzije, međutim kako igra od starta dolazi sa New Game + modom u narednom prelasku ću definitivno eksperimentisati sa različitim nivoima izazova.

Ono što me je kod igre možda i najviše oduševilo je činjenica da vas kompletan svet jednostavno privlači da ga konstantno istražujete, iako sam po sebi ne donosi neke drastično velike razlike u regijama koje ćete posećivati, kao npr. u prethodnoj Rise of the Tomb Raider igri. Prilikom tog istraživanja lutanjem ćete sasvim slučajno naleteti na neku kriptu ili grobnicu i u takvim momentima uvek dolazite u situaciju da li da nastavite putem koji ste krenuli, ili da malo skrenete i narednih 30-45 minuta provedete u rešavanju vrlo kreativnih izazova koje je developer postavio pred vas. Kompleksnost istih je podignuta na dosta viši nivo, a čak i kad vrlo brzo shvatite ključ rešavanja neke zagonetke takva obično dolazi sa nekim dodatnim izazovom koji zahteva vrhunsku preciznost tokom izvršavanja. Sve ovo govori da je srž igre pogođena do maksimuma.

E sad, iako ja lično nisam ljubitelj Season Pass-ova, DLC-ova i sličnih načina da se igraču „izmuze“ i poslednji dinar iz novčanika, informacija da će Season Pass ovoj osnovnoj igri dodati čak 7 dodatnih challenge grobnica, na postojećih 9 koje se nalaze u samoj igri, zvuči vrlo primamljivo. Međutim, još uvek nema konkretnih informacija kako ćemo taj sadržaj dobijati i da li će ista ekipa biti zadužena i za kreiranje tih novih dodatnih grobnica.

Sve u svemu Shadow of the Tomb Raider je avantura koja će vas u najgorem slučaju držati prikovanim uz ekran minimum 15 časova, i to samo pod uslovom da uopšte ne želite da se upuštate u istraživanje i potragu za grobnicama, kriptama i zagonetkama.

Moj savet je da ovo potonje svakako uradite, ako ne zbog sjajnog osećaja avanture koji je u određenoj meri nedostajao prethodnim delovima, onda zbog očiglednog truda koji je Eidos Montreal uložio u samu kompleksnost rešavanja istih. Kako je sam kraj Shadow-a ostavio sasvim dovoljno prostora da se celokupna priča o Lari Croft u dogledno vreme nastavi, neću se usuditi da joj kažem zbogom, već samo „Do sledećeg viđenja!“.

 

IGRU MOŽETE PORUČITI OVDE > Shadow of the Tomb Raider

 

Vladimir Pejić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *