Zbog čega Nintendo izbacuje toliko rimejkova

U poslednje vreme sam dosta komentarisala sa prijateljima koji igraju Nintendo igre a na temu Nintendo rimejkova. Prosto ne možemo a da se ne zapitamo svi u nekom momentu - Zašto Nintendo izbacuje toliko rimejkova? I zato, hajde da vidimo šta bi sve moglo da stoji iza ove odluke i koliko je ona opravdana.

Nintendo je tokom prve godine Switch 2 konzole pretvorio sopstvenu prošlost u jedan od glavnih delova ponude. Poznate igre vraćene su uz bolju grafiku, stabilniji rad, dodatne režime ili novu etiketu. Star Fox je ponovo ispričao priču iz 1997, a do kraja 2026. stiže i nova verzija igre The Legend of Zelda: Ocarina of Time.

Takva strategija nije nastala slučajno! Razvoj velikih igara traje duže i zahteva veća ulaganja uz ozbiljniji rizik. Stari hit već ima publiku, prepoznatljive likove i dokazanu osnovu. Nintendo zato popunjava kalendar za Switch 2 kako bi privukao mlađe igrače. Ali,  i da ponovo naplati sadržaj koji je odavno završio najveći deo tržišne utakmice. Jer, novac je novac, zar ne?

Utisak je da je za Nintendo nostalgija glavni plan, a nekada najhrabrija kompanija u industriji počinje da deluje kao da se najbezbednije oseća dok gleda unazad.

Nostalgija kao sigurica

Šigeru Mijamoto je otvoreno priznao da Nintendo poslednjih godina aktivnije radi na rimejkovima. Njegovo objašnjenje je da mnogi igrači nakon nekoliko godina prestanu da se vraćaju starim naslovima a mlađa publika često nema priliku da ih upozna. Obnovljene verzije zato treba da predstave stare serijale novoj generaciji i pripreme teren za njihov budući razvoj. I to je razumna poslovna računica. Pojavljivanje Marija, Linka ili Foxa McClouda ne zahteva dugo predstavljanje. Publika već zna ko su ti likovi a roditelji mogu da ih pokažu deci uz priču o igrama na kojima su odrasli.

Nintendo tako istovremeno prodaje poznato iskustvo starijim igračima i praktično novu igru ljudima koji nikada nisu posedovali Nintendo 64, Wii ili GameCube. Malo koja kompanija ima katalog koji može da funkcioniše na oba nivoa.

Rimejk, remaster ili nova etiketa?

Utisak da Nintendo neprestano objavljuje rimejkove delimično nastaje zato što se različite vrste izdanja stavljaju u isti koš. Rimejk ponovo gradi staru igru i menja njenu tehničku osnovu. Remaster uglavnom zadržava postojeću strukturu ali poboljšava prikaz, zvuk, kontrole i performanse.

Nintendo Switch 2 Edition često predstavlja staru igru sa višom rezolucijom, stabilnijim brojem slika u sekundi i dodatnim sadržajem. Ponekad je reč o ozbiljnom proširenju, ali i o tehničkoj nadogradnji koja se prodaje kao novo izdanje.

Zbog toga je broj pravih rimejkova manji od broja starih naslova koji su ponovo završili u centru promocije. Međutim, za publiku je krajnji utisak sličan, da je veliki deo aktuelne ponude već jednom bio objavljen.

Šta nam je sve servirano kao novo

Period od 24. jula 2025. do 24. jula 2026. je doneo najmanje sedam važnih povratnika iz Nintendovog kataloga. Samo jedan predstavlja potpuni rimejk dok ostale igre čine remasteri i proširena izdanja.

Super Mario Party Jamboree – Nintendo Switch 2 Edition + Jamboree TV je izašao 24. jula 2025. Nova verzija je dodala režim zamišljen kao televizijski kviz, alii mini-igre koje koriste mikrofon, kameru i mogućnost da se Joy-Con 2 koristi kao miš. Osnovna igra je ostala ista ali je proširenje iskorišćeno kao jedan od prvih primera novih funkcija konzole.

Kirby and the Forgotten Land – Nintendo Switch 2 Edition + Star-Crossed World je stigao 28. avgusta 2025. Pored boljeg prikaza i stabilnijeg rada je doneo novu priču, izmenjene nivoe, dodatne transformacije i izazove. To je bio primer nadogradnje koja nije nudila samo tehničko sređivanje već i nekoliko sati novog sadržaja.

Super Mario Galaxy + Super Mario Galaxy 2 je objavljen 2. oktobra 2025. Obe igre su dobile višu rezoluciju, prilagođene kontrole, sređen korisnički interfejs, dodatne delove priča i mogućnost slušanja muzike. Reč je o remasterima Wii klasika a ne o novim verzijama napravljenim od početka.

Animal Crossing: New Horizons – Nintendo Switch 2 Edition je 15. januara 2026 mogao da se zaigra. Dodati su prikaz u 4K rezoluciji, upravljanje pomoću miša, korišćenje mikrofona i veći broj učesnika u mrežnom igranju. Najveći deo novog sadržaja je ipak stigao kroz besplatno ažuriranje koje su dobili i vlasnici originalne verzije.

Gde je nestalo poštovanje

Rimejkovi i remasteri su otvorili  ozbiljnije pitanje od cene. Nintendo je više puta kritikovan zato što u završnim špicama nije pojedinačno naveo ljude koji su radili na originalnim igrama.

Donkey Kong Country Returns HD nije sadržao imena članova ekipe studija Retro koja je napravila verziju za Wii. Umesto toga, završna špica je imala opštu napomenu da je novo izdanje zasnovano na radu originalnog razvojnog tima. Sličan pristup već je korišćen u igri Metroid Prime Remastered. Nekadašnji programeri Metroid Prime su javno izrazili nezadovoljstvo i ukazali da remaster ne bi postojao bez dizajna, tehnologije i nivoa koje je napravila prvobitna ekipa. Razna udruženja programera takođe preporučuju da obnovljena izdanja zadrže originalne zasluge.

Takva praksa ruši priču o pažljivom čuvanju nasleđa jer kompanija koristi stari rad kao osnovu novog proizvoda ali autori tog rada završavaju iza jedne bezlične rečenice. A novac?

Star Fox bez iznenađenja

Star Fox je dobio dobre ocene. Kritičari su pohvalili grafiku, upravljanje, dodatne izazove i režim igranja na mrež. Istovremeno su gotovo svi primetili isti problem, ovo je ponovo Star Fox 64.

Nintendo Life ga je opisao kao odličan remaster čija je najveća prednost istovremeno i najveća mana. Nova verzija predstavlja najbolji način da se upozna serijal ali igračima koji su original prešli mnogo puta ne nudi velika iznenađenja. To je treći veliki povratak iste osnovne ideje! Star Fox 64 je već dobio rimejk za Nintendo 3DS, dok je Star Fox Zero koristio poznatu priču i raspored događaja uz drugačije kontrole. Umesto potpuno novog poglavlja, Nintendo se još jednom vratio delu serijala za koji unapred zna da ga publika voli.

Sa poslovne strane, odluka je sigurna yarada. Sa kreativne strane, ostavlja pitanje koliko puta isti rat protiv Androssa može da bude predstavljen kao novi početak.

Zelda i Ocarina na najtežem ispitu

Ocarina of Time nosi mnogo veći teret. Original iz 1998. nije samo popularna Zelda. Njegova struktura, zaključavanje mete i način prelaska serijala u tri dimenzije uticali su na veliki deo industrije. Igra je već dobila detaljno prerađenu verziju za Nintendo 3DS. Takođe je dostupna kroz Nintendo Switch Online. Novi rimejk zato ne može da opravda postojanje samo boljom rezolucijom i modernim modelima likova. 

Previše verna verzija može da deluje kao skupa rekonstrukcija nečega što publika već ima. Prevelike promene mogu da unište ritam, atmosferu i strukturu zbog kojih se original i dalje smatra klasikom. Zelda Ocarina of Time zaslužuje smeliji pristup od još jednog bezbednog i lepo urađenog rimejka. I upravo će ta igra pokazati da li Nintendo ume da preispita sopstvene klasike ili samo želi da ih ponovo izloži iza čistijeg stakla zbog zagarantovanog profita.

Nostalgija i rizik

Nekadašnji rukovodioci Nintendo marketinga Kit Elis i Krista Jang smatraju da kompanija ima više nostalgije na raspolaganju od gotovo svih konkurenata. Problem je što takva prednost lako prerasta u razlog da se izbegne svaki ozbiljniji rizik.

Elis je objasnio da je kod starog hita najveći deo dizajnerskog posla već završen. Kompanija zna da igra funkcioniše, publika postoji a grafika može da se prilagodi novom hardveru. Jang je upozorila da bi bilo poražavajuće kada bi Nintendo sakrio kreativnu stranu zato što se plaši neuspeha.

The Verge je nakon junskog Nintendo Directa ocenio da Switch 2 ima dobru ponudu ali da Nintendo igra previše sigurno. Dva velika naslova iz 2026. potiču sa konzole Nintendo 64, dok nova glavna igra iz serijala Super Mario ili The Legend of Zelda još nije predstavljena za novu konzolu.

To ne znači da novih ideja nema! Switch 2 dobija Splatoon Raiders, Fire Emblem: Fortune’s Weave, Nintendo Switch Sports Resort i druge projekte. Ipak, rimejkovi Star Fox i Ocarine dobijaju status velikih događaja iako njihova glavna privlačnost potiče iz sećanja na igre stare gotovo tri decenije.

Prošlost kao plan

Nintendo pravi toliko rimejkova zato što oni rešavaju nekoliko problema odjednom. Popunjavaju kalendar, privlače više generacija i smanjuju rizik u trenutku kada razvoj velikih igara postaje sve skuplji. Takođe mogu da vrate zaboravljeni serijal i provere postoji li publika za budući nastavak.

Rimejk sam po sebi nije znak kreativne krize. Dobro obnovljena igra može da ispravi zastarele kontrole, sačuva važan naslov i ponudi ga publici koja original nikada nije mogla da igra. Mene lično nervira kada se poznato ime koristi kao zamena za novu ideju. Visoke cene, skroman obim promena i ponavljanje istih priča definitivno pokazuju da nostalgija nije samo poštovanje prošlosti. Niko nije toliko neupućen da ne vidi da je to najbezbedniji način da se ista vrednost naplati još jednom. I još jednom...

I za kraj...

Nintendo sme da se oslanja na svoju istoriju i dozvoli da mu ona postane jedina sigurna budućnost. A najbitnije, posle toliko godina postojanja, uspona i padova, valjda je jasno da su fanovi verni ali i da granice moraju postojati. Jednom će nam stvarno sve dosaditi...