IGRICE NISU PROBLEM: Kako izabrati prvu konzolu, igru i opremu

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih video igre su za većinu dece bile retkost. Susret sa računarom ili konzolom često se dugo prepričavao u društvu. Nije bilo velikog izbora uređaja, digitalnih prodavnica ni stotina igara dostupnih jednim pritiskom na dugme. Danas ti isti ljudi biraju prvu konzolu za unuka ili dete ali je odluka postala mnogo složenija. Više nije dovoljno pronaći uređaj i jednu zanimljivu igru, već treba voditi računa o uzrastu deteta, njegovoj spretnosti, sadržaju igre, pristupu internetu i opremi koja mu je zaista potrebna. 

Roditelji zato često počinju od pogrešnog pitanja. Pokušavaju da saznaju da li je bolji PlayStation, Nintendo ili Xbox, pre nego što razmisle koliko dete ima godina, da li ume da čita, koliko dobro koristi obe ruke i kako reaguje kada izgubi. Konzola koja odgovara dvanaestogodišnjaku može potpuno da zbuni petogodišnje dete, čak i ako oboje prepoznaju iste junake sa interneta. Prava odluka ne počinje poređenjem tehničkih karakteristika, već procenom deteta koje će prvi put uzeti kontroler. I naravno, planiranjem vremena igranja!

Uzrast iznad brenda

PEGI oznaka uzrasta na kutiji igre jeste važna ali sama ne govori da li će dete moći da je igra. Potrebno je proveriti koliko čitanja naslov zahteva, da li se lik i kamera kontrolišu odvojeno, koliko dugo traju nivoi i šta se događa kada igrač pogreši. Neka deca brzo nauče raspored komandi dok je drugoj potrebno više vremena da povežu pokrete obe ruke sa onim što vide na ekranu. To nije pitanje inteligencije već iskustva, koordinacije i strpljenja.

Važno je i kako dete podnosi neuspeh. Ako se jako naljuti kada izgubi, teško prihvata prekid ili odustaje čim nešto ne uspe iz prvog pokušaja, početna igra treba da ima kratke zadatke i mnogo prilika za ponavljanje. Naslov koji briše veliki deo napretka ili zahteva dugačko igranje bez mogućnosti čuvanja može brzo da pretvori zabavu u izvor frustracije. Prva igra treba da probudi radoznalost i osećaj napretka, a ne da detetu dokaže koliko toga još ne zna.

Uzrast zato treba posmatrati zajedno sa zrelošću i prethodnim iskustvom. Dete od šest godina koje povremeno igra sa roditeljem može bolje da razume kontrole od osmogodišnjaka koji ih prvi put vidi. Ipak, dete koje je spretno sa kontrolerom nije automatski spremno za internet komunikaciju, kupovine unutar igre ili sadržaj namenjen starijima. Te stvari treba procenjivati odvojeno.

Predškolci igraju uz odrasle

Za dete od četiri, pet ili šest godina konzola ne bi trebalo da bude uređaj koji se predaje u ruke i ostavi bez nadzora. U tom uzrastu igranje najbolje funkcioniše kao zajednička aktivnost u kojoj odrasla osoba čita uputstva, objašnjava pravila i pomaže kada kontrole postanu previše složene. Roditelj ne mora da poznaje igre niti da bude naročito spretan. Dovoljno je da sedi pored deteta i učestvuje u onome što se događa.

Početne igre za predškolski uzrast treba da imaju jasan cilj, kratke zadatke i što manje teksta. Jednostavna trka, muzička igra ili zbirka mini-igara često su bolji početak od velike avanture u kojoj dete ne razume gde treba da ide. Čak i naslov sa veselim bojama i simpatičnim junacima može da bude zahtevan ako traži precizne skokove, brzo čitanje ili istovremeno upravljanje likom i kamerom. Izgled igre nikada ne treba poistovećivati sa njenom jednostavnošću. 

U ovom uzrastu je posebno važno da dete ne igra dugo. Bolje je završiti dok mu je još zanimljivo nego čekati trenutak kada je umorno, razdražljivo i ne želi da prestane. Kratka zajednička partija može da ostavi mnogo lepši utisak od sata provedenog u borbi sa kontrolama.

Nintendo za porodični početak

Za mlađu decu Nintendo se često pokazuje kao najprirodniji prvi izbor, pre svega zato što nudi veliki broj igara napravljenih za zajedničko igranje. Switch i Switch 2 mogu da se koriste za igranje na televizoru, dok se odvojivi Joy-Con kontroleri u podržanim naslovima mogu podeliti između dva igrača. To roditelju omogućava da se uključi u igru umesto da samo posmatra dete koje pokušava da razume šta treba da radi. Switch može da se koristi i kao ručna konzola ali je za prve korake ipak korisnije da ostane povezan sa televizorom u zajedničkoj prostoriji.

Mario Kart World je dobar primer prve porodične igre jer je osnovni cilj lako razumljiv. Dete treba da vozi stazom, prati pravac i pokuša da stigne do cilja. Neće odmah koristiti sve predmete pravilno niti će uvek ostati na stazi, ali već posle nekoliko trka može da oseti napredak. Game Centar u ponudi ima Nintendo Switch 2 paket sa igrom Mario Kart World, pri čemu se igra dobija kao digitalni kod, a ne kao fizička kartica. 

Super Mario Party Jamboree može biti još pogodniji kada je cilj da u igranju učestvuje više članova porodice. Umesto jedne dugačke avanture, igra nudi veliki broj kratkih mini-igara sa različitim pravilima. Neke će dete razumeti odmah, dok će mu kod drugih biti potrebna pomoć. Upravo ta raznovrsnost omogućava da se konzola ne pretvori samo u igru za jednu osobu već u porodičnu zabavu u kojoj svi imaju svoje bolje i lošije discipline.

Nintendo ipak nije automatski pravi izbor za svako dete. Njegove igre često deluju jednostavno zbog vedrih boja i poznatih likova, ali pojedini nivoi mogu da zahtevaju dosta preciznosti.

Konzolu zato treba birati zbog igara koje odgovaraju detetu, a ne samo zbog toga što se Nintendo često opisuje kao porodični brend.

Od sedme godine više samostalnosti

Između sedme i devete godine dete uglavnom lakše prati kratka pisana uputstva, razume jednostavnije menije i duže ostaje usredsređeno na isti zadatak. Kontroler mu više nije potpuno stran pa može da se posveti priči, istraživanju i rešavanju problema. To ipak ne znači da mu treba odmah ponuditi veliku igru otvorenog sveta sa desetinama menija i zadataka. Dete i dalje najbolje napreduje kada se nova pravila uvode postepeno.

Kirby and the Forgotten Land je dobar primer igre koja može da prati taj prelaz. Ima jasno postavljene nivoe, vizuelno razumljive ciljeve i mogućnost igranja dvoje u Switch 2 izdanju. Ima PEGI 7 oznaku i podršku za dva igrača što omogućava da se odrasla osoba ili starije dete uključe kada deo avanture postane težak.

Super Mario Bros. Wonder može takođe da bude zanimljiv izbor za dete koje voli klasično kretanje sleva nadesno i želi da igra sa drugima. Ima PEGI 3 oznaku i podržava do četiri igrača, ali roditelj treba da zapamti da PEGI 3 govori o sadržaju, a ne o zahtevnosti komandi. Pojedini nivoi mogu biti sasvim izazovni za dete koje prvi put igra.

U ovom periodu dete već može jasno da pokaže šta ga privlači. Neko želi trke, neko građenje, drugi životinje i istraživanje, a neko samo želi da igra naslov koji je video kod prijatelja.

Roditelj ne mora da izabere igru koja ima najbolje kritike. Mnogo je važnije da pronađe onu uz koju će dete poželeti da ponovo uzme kontroler.

Kada je PlayStation dobar izbor

PlayStation 5 ima više smisla kada je dete starije jer lakše prati složenije zadatke i već zna koje igre želi. To se često događa oko desete godine ali ne postoji tačna granica koja važi za svako dete. PS5 ima veliki izbor sportskih igara, trka, avantura i porodičnih igara, pa može da bude dobar uređaj za porodicu u kojoj će konzolu koristiti i odrasli. Ipak, popularnost PlayStationa sama po sebi nije dovoljan razlog za kupovinu.

Najpoznatije PS5 igre često su namenjene starijim tinejdžerima i odraslima. Dete koje na internetu gleda snimke neke akcione igre može poželeti da je igra a da još nije spremno za njen sadržaj, brzinu ili složene komande. Zato prvu PlayStation igru treba birati sa istom pažnjom kao i samu konzolu.

Astro Bot je moja preporuka početnog naslova za PS5. Igra kroz nivoe postepeno upoznaje korisnika sa kretanjem, skakanjem i različitim mogućnostima DualSense kontrolera, bez pretrpanih menija i komplikovanih sistema. 

Pri kupovini PS5 konzole treba razmisliti i o čitaču diskova. Fizičke igre mogu da se pozajme, kupe polovne ili prodaju kada ih dete više ne koristi. Digitalni model može biti povoljniji na početku ali su sve igre vezane za nalog i kupuju se preko digitalne prodavnice. Trenutno se o digitalnim igrama dosta govori, pa proverite tekst Playstation ukida diskove.

Xbox za dete koje zna šta želi

Xbox Series S može biti zanimljiv roditeljima koji traže povoljniji ulazak u savremeno igranje. Uređaj je potpuno digitalan i može da se koristi uz Game Pass pretplatu koja omogućava pristup većoj biblioteci igara. To detetu daje priliku da isproba različite žanrove bez pojedinačne kupovine svakog naslova. Prednost je veći izbor, ali upravo taj izbor može da bude i problem.

Dete koje ima pristup desetinama ili stotinama igara može stalno da prelazi sa jedne na drugu a da nijednoj ne posveti dovoljno vremena da savlada pravila. Za prvi susret sa konzolom često je korisnije imati jednu ili dve pažljivo izabrane igre nego ogromnu biblioteku koju dete nasumično otvara. Pretplata je i dodatni trošak koji traje sve dok porodica želi pristup katalogu.

Xbox ne voli naše tržište pa je ponuda ove konzole jako retka. 

Za mlađe dete koje tek uči da drži kontroler Nintendo obično pruža jednostavniji porodični početak. Za starije dete koje želi sportske igre, trke, Minecraft ili igranje sa prijateljima, Xbox može biti sasvim racionalan izbor.

Prijatelji menjaju računicu

Kada dete traži određenu konzolu, korisno je pitati ga koju igru želi i sa kim planira da je igra. Ponekad dete ne bira PlayStation ili Xbox zato što misli da je taj uređaj tehnički bolji već zato što ga koriste njegovi prijatelji. To je bitan razlog. Igranje je za mnogu decu društvena aktivnost a konzola na kojoj ne mogu da se povežu sa društvom može brzo postati razočaranje.

Neke igre podržavaju zajedničko igranje između različitih platformi ali to ne važi za svaki naslov. Pre kupovine treba proveriti da li konkretna igra omogućava da se povežu dete i prijatelj na konzolnim nalozima. Takođe treba proveriti da li je za internet igranje potrebna dodatna pretplata i da li će dete razgovarati samo sa poznatim osobama ili i sa drugim korisnicima.

Roditelji često pretpostave da je dovoljno kupiti drugi kontroler kako bi dvoje dece igralo zajedno. Mnogi savremeni naslovi, međutim, podržavaju više igrača samo preko interneta. Zato oznaka „multiplayer“ nije dovoljna već je potrebno proveriti da li igra ima lokalni režim za dve ili više osoba na istom televizoru.

Prva igra mora biti jasna

Najvažnija kupovina posle konzole je prva igra! Nije to oprema, game pad, slušalice... Ako je igra previše složena, dete može brzo da zaključi da mu igranje ne ide. Problem tada nije dete već naslov koji pretpostavlja da igrač već zna da upravlja kamerom, čita mapu i koristi veliki broj dugmadi.

Dobra prva igra jasno pokazuje šta je cilj. Kontrole se uvode postepeno, nivoi nisu predugi a greška ne briše veliki deo napretka. Poželjno je da postoji lakši nivo težine, da igra ne zahteva neprekidno čitanje i da se napredak često čuva. Za mlađu decu posebno su korisni vizuelni znaci i mogućnost da se drugi igrač priključi i pomogne.

Mario Kart je dobar prvi susret sa trkama, Kirby sa jednostavnijom avanturom a Mario Party sa kratkim porodičnim izazovima. Astro Bot može da bude dobar uvod u PlayStation, dok Minecraft odgovara deci koja uživaju u građenju i istraživanju. Minecraft, ipak, može da bude prilično nejasan početniku ako pored njega nema nekoga ko će objasniti osnovne mogućnosti.

Besplatna igra nije automatski i najbolja prva igra. Mnogi besplatni naslovi oslanjaju se na internet igranje, sezonske zadatke, virtuelne valute i stalne ponude dodatnih predmeta. Detetu koje tek upoznaje konzolu često više odgovara zaokružena igra u kojoj nema pritiska da svakodnevno ulazi, prati događaje i kupuje nove sadržaje.

PEGI ne meri težinu

PEGI oznake 3, 7, 12, 16 i 18 pokazuju za koji uzrast je sadržaj igre procenjen kao primeren. One upozoravaju na nasilje, strah, neprimeren govor, kockanje i druge elemente sadržaja. PEGI 3, međutim, ne znači da će trogodišnje dete moći samostalno da igra. Naslov može biti potpuno primeren po sadržaju a ipak suviše težak za tako malo dete.

Pored broja treba pogledati i dodatne oznake. Posebno su važne informacije o kupovinama unutar igre i komunikaciji sa drugim korisnicima. Igra sa veselim likovima može imati prodavnicu koja dete stalno podseća na nove kostime, predmete ili virtuelnu valutu. Može takođe omogućiti razgovor sa ljudima koje dete ne poznaje. A verovali ili ne, može navoditi dete na kocku iako na slici vidite Disney junake (ovde mislim na online igre)

Najbolje je da roditelj pre kupovine pogleda nekoliko minuta same igre. Treba da obrati pažnju na količinu teksta, brzinu događaja, izgled menija i način na koji funkcionišu internet opcije. Fotografija na kutiji može da privuče pažnju ali vrlo malo govori o tome kako igra zaista izgleda u rukama početnika.

Oprema

Uz prvu konzolu nije potrebno kupiti sve dodatke koji se nalaze u ponudi. Konzola, kontroler koji dolazi u paketu i jedna dobro izabrana igra dovoljni su za početak. Dodatni kontroler ima smisla samo ako igra podržava igranje udvoje i ako porodica tu mogućnost zaista planira da koristi. U suprotnom će skup dodatak mesecima stajati neiskorišćen.

Kod Nintendo Switch i Switch 2 konzola dva Joy-Con kontrolera već dolaze uz uređaj i u podržanim igrama mogu se koristiti odvojeno. Za duže igranje ili složenije naslove klasičan kontroler kasnije može biti udobniji ali nema potrebe da se kupuje prvog dana. Najpre treba videti kako dete drži Joy-Con i da li mu njihove dimenzije odgovaraju.

Slušalice uglavnom nisu neophodne mlađem detetu. Kada se igra na televizoru u zajedničkoj prostoriji, roditelj čuje šta se događa i lakše prati sadržaj. Slušalice postaju korisnije kod starije dece koja igraju sa prijateljima, ali tada treba voditi računa o jačini zvuka i korišćenju mikrofona. I naravno, obratiti pažnju na ponudu modela za manju decu pošto imaju ograničenje jačine zvuka.

Za ručnu konzolu futrola i zaštita ekrana imaju praktičniju vrednost od ukrasnih dodataka. Proširenje memorije takođe može da sačeka dok se ne vidi koliko će igara biti instalirano. Ponudu opreme za konzole u Game Centru zato je najbolje posmatrati kao mogućnost kasnije nadogradnje a ne kao spisak svega što mora da se kupi uz konzolu.

Roditeljska kontrola

Roditeljske kontrole treba podesiti pre nego što dete pokrene prvu igru. Nintendo aplikacija omogućava praćenje vremena igranja, ograničavanje određenih funkcija i upravljanje Switch i Switch 2 konzolama. Nintendo navodi i da roditelji mogu da ograniče igre i internet funkcije, kao i da upravljaju korišćenjem GameChat opcije kod mlađih korisnika.

PlayStation ima porodične naloge i aplikaciju preko koje roditelj može da prati aktivnost, uređuje dozvoljeno vreme, ograničava igre i upravlja internet komunikacijom. Moguće je podesiti i mesečni limit potrošnje, što je posebno važno kada su na nalogu dostupne digitalna prodavnica i kupovine unutar igara.

Platnu karticu ne treba ostavljati na dečjem nalogu bez lozinke ili roditeljske potvrde. Virtuelne valute otežavaju razumevanje stvarne vrednosti kupovine pa nekoliko malih dodataka može brzo da napravi ozbiljan račun. Mnogo je lakše unapred postaviti granicu nego naknadno objašnjavati zašto nešto što je izgledalo kao nekoliko šarenih novčića zapravo košta pravi novac.

Tehnička ograničenja ipak ne mogu da zamene razgovor. Dete treba unapred da zna kada može da igra, koliko traje igranje i šta se događa kada vreme istekne. Dobro je ostaviti mu nekoliko minuta da završi trku, nivo ili sačuva napredak, jer trenutno gašenje usred igre često stvara nepotreban sukob. Pravila su mnogo lakša za prihvatanje kada su jasna od prvog dana.

I za kraj...

Kada birate prvu konzolu za svoje dete, informišite se i razgovarajte sa drugima, ali imajte na umu da je svako dete drugačije. Vi ga najbolje poznajete, zato izbor prilagodite njegovom uzrastu, interesovanjima i zrelosti. Najvažniji su otvoren razgovor i odnos poverenja.