Greedfall RECENZIJA

Greedfall RECENZIJA

Pre nekih 5 godina, Francuski developer Spiders zapao mi je za oko veoma interesantnim Bound by Flame naslovom. Estetika, naracija, ideje ... sve je nekako podsećalo na onaj stari dobri BioWare, naravno iz vremena pre EA akvizicije. Međutim, u isto vreme je sve nekako bilo i vrlo traljavo u izvođenju, pa bi se moglo reći da je i po tome podsećalo na stari dobri BioWare ;). Šalu na stranu, inspiracija hvale vredna, iako vrlo očigledna. Technomancer koji je usledio samo dve godine kasnije nastavio je gotovo jednakim tempom, bez nekih očiglednih pomaka na bolje pa je ono prvobitno oduševljenje malo i splasnulo.

Početkom ove godine međutim, dobili smo neke prve naznake da se Spiders pomakao sa mesta, kada je predstavljena nova igra – Greedfall. Puno toga je ovde obećavalo da se pred nama nalazi naslov koji će konačno prevazići ranije pokušaje, a možda i najvažnija od svih stvari bila je tzv. „nodal storytelling“ sistem, ili sistem tzv. grananja/račvanja gde vam igra od samog početka pamti apsolutno sve odluke. Osim toga developeri su igru promovisali kao naslov bez zloglasnih fetch quest-ova, sa naracijom koja igrača tokom 25-30 časova vodi kroz niz uvezanih priča i avantura.

Dakle, ovde već govorimo o storytellingu na nivou Witcher 3-ke, setite se samo Bloody Baron questa.

Međutim, Spiders je mali studio, a ni budžet ove igre nije bio nešto preterano raskošan pa je sve ovo delovalo kao prilično velik zalogaj za njih. Zbog toga sam si dao malo više vremena kada je Greedfall u pitanju i nakon temeljnog testiranja i prelaska mogu da potvrdim da su Spiders, kao developer, i Focus Home Interactive, kao izdavač, ovde na tragu jednog od potencijalno vrlo uspešnih budućih serijala.

Ovo je taktički rečeno, jer i Greedfall, kao i prethodni Spiders naslovi, pati od vrlo sličnih bolesti. Međutim one se ovde manfestuju u dosad najblažem obliku. Priča je smeštena u fiktivni 17. vek gde opaka i neizlečiva bolest podjednako „izjeda“ nekoliko zavađenih nacija, verovatno kao pokazatelj da su svi oni u osnovi jednaki. Iznenada, otkriće misterioznog ostrva uliva nadu da bi pronalaženje leka mogla postati stvarnost, pogotovo nakon što prve izvidnice prijavljuju prisustvo magije i raznoraznih čudesnih bića i čudovišta. Igrač se nalazi u ulozi De Sardeta, izaslanika tzv. Trgovačke Kongregacije koji je poslat na novo otkriveno ostrvo kako bi stupio u kontakt sa domordcima i pronašao potencijalni lek za opaku bolest zvanu „Malikor“. Naravno Kongregacija nije jedina prisutna na novom ostrvu, pa će od velikog značaja biti i odnosi sa suparničkim nacijama, koje su u sličnom pohodu. Veliki akcenat je stavljen na diplomatiju i postizanje kompromisa, ali gotovo da i nema situacije u kojoj igrač neće moći da sve preokrene na nasilje i konflikt. To manje-više podupire promotivne tvrdnje, da je izbor u potpunosti na vama i da puno toga zavisi od vaših akcija. Iako bi neko sve ovo mogao protumačiti vrlo dosadnim i sporim, igra u osnovi predstavlja onaj stari dobri koncept RPG naslova koje igrate naoružani strpljenjem.  

Ono što je ipak bilo jasno već nakon nekog kraćeg perioda, je koliko je sama priča ove igre razvučena i spora, čak i za prilično strpljivog igarača poput mene. Kada nekih realnih 10ak sati priče razvučete skoro tri puta, to jednostavno mora da se primeti. Doduše ono što je za svaku pohvalu su sami dijalozi, kao i glasovna gluma. Iako nešto lošije animacije lica karaktera ne mogu da isprate kompleksnost dijaloga, odabir glumaca je zaista impresivan. Sve u svemu, Greedfall je postavio temelje za intrigantan nastavak priče i to je neki generalni vajb koji igra nosi sa sobom tokom čitavog igranja.

Ako ste čitali moje ranije recenzije onda verovatno znate koliko se užasavam modernih trendova u gejmingu, gde je skoro svaka igra danas napravljena da igraču izmuze na stotine, pa čak i hiljade dodatnih evra iz džepa. Battle Royale i Games as Service znaju biti zabavne, ali jednom kad im prođe „rok“ takvih igara se niko i ne seća. Baš je i najsvetliji primer ovoga Anthem, naslov ovog novog i neprepoznatljivog BioWare-a. Igra koja je izašla pre samo par meseci, a koje se niko više i ne seća.

GreeFall je igra koja ima dosta mana u tehničkom izvođenju i gameplay mehanizmima, ali nekako ima i ono što današnjim naslovima sve više fali – dušu.

Mass Effect je meni lično bio i ostao verovatno jedna od najboljih igara baš iz istog razloga, a opet mogu nabrojati i milion stvari koje bih voleo videti popravljene u nekom potencijalnom remasteru ili rimejku. Isto je i sa Greedfall-om, ogroman potencijal, koji nije iskorišćen u potpunosti, ali koji će sasvim sigurno rezultirati još boljim nastavkom. Gledajući ono što Spiders radi u zadnjih par godina, nema sumnje da će ovaj studio biti jedan od nosilaca RPG žanra u godnama koje dolaze.

Testirao: Vladimir Pejić

IGRU MOŽETE PORUČITI OVDE > GREEDFALL