ANIME VODIČ ZA GEJMERE: Kako je nastao anime svet
U prethodnom delu serijala otvorili smo priču o anime svetu u gejming industriji. Ili ulasku gejminga u anime svet? Sada vraćamo timeline unazad, do trenutka kada anime svet još nije imao globalne franšize, streaming kataloge, konzolne adaptacije i police pune mercha. Pre arkada i ketridza su postojali kratki animirani filmovi, manga, televizijski eksperimenti i autori koji su japanskoj animaciji dali prepoznatljiv ritam. Tako ovaj drugi deo odgovara na osnovno pitanje serijala: kako je nastao anime svet i zbog čega je kasnije imao dovoljno jak temelj da se proširi na igre, gadgete i gejming kulturu.
Prvi kadrovi iz 1917.
Priča o japanskoj animaciji počinje mnogo pre velikih studija, kultnih serijala i igara koje će kasnije preuzeti njen vizuelni jezik. Jedan od najstarijih sačuvanih japanskih animiranih filmova je Namakura Gatana iz 1917. godine. Kratki nemi film Junichija Kouchija. Nacionalni filmski arhiv Japana navodi da je to najstariji sačuvani japanski animirani film, a Kouchija opisuje kao jednog od pionira domaće animacije. Uz njega se u ranoj istoriji često pominju Oten Shimokawa i Seitaro Kitayama, autori koji su radili u vremenu kada animacija još nije imala pravu industriju iza sebe.
Ti rani filmovi izgledaju daleko od onoga što danas zovemo anime kulturom. Trajali su kratko, oslanjali su se na ručno crtane pokrete i više su ličili na filmski eksperiment nego na početak globalnog fandoma. Ipak, tu je postavljena najvažnija stvar, da je crtež mogao da dobije pokret, karakter i ritam. Isti razlog zbog kog su zanimljivi najraniji dani video igara. Pre velikih mapa, skill tree sistema i cinematic scena prvo je morao da se desi onaj osnovni trenutak čuda, slika na ekranu koja se pomera i tera publiku da nastavi da gleda.
Toei diže standard
Posle Drugog svetskog rata japanska animacija ulazi u ozbiljniju produkcionu fazu. Toei Doga, kasnije Toei Animation, imao je ogromnu ulogu u tom prelazu. Film Hakujaden iz 1958. godine često se izdvaja kao jedna od ključnih tačaka jer je u pitanju japanski dugometražni animirani film u boji koji je pokušao da postavi bioskopski standard za domaću animaciju. Cannes ga opisuje kao prvi japanski full-color animirani dugometražni film svetskog standarda, produciran u Toei Doga studiju, uz dve godine rada i tadašnju naprednu tehnologiju.
Japanska animacija izlazi iz forme kratkog filma i ulazi u prostor velike produkcije. Studiji počinju da razmišljaju o animaciji kao o industriji, sa timovima, stilom, bioskopskom ambicijom i publikom koja može da prati animirane priče na ozbiljniji način. To je temelj za sve što će kasnije postati normalno u anime kulturi uz serije, filmove, soundtrack izdanja, igračke, modele, igre i čitav sistem dodatnih proizvoda oko jednog sveta.
Tada se rađa ideja da animirani svet može da bude veći od jednog filma. Kada postoji produkcija koja ume da gradi likove, stil, atmosferu i prepoznatljivu estetiku, mnogo je lakše da se taj svet kasnije prebaci u drugi medij. Igre će taj prostor otvoriti tek kasnije ali industrijski temelj nastaje mnogo ranije.
Tezuka i televizijski anime
Osamu Tezuka je ime bez kog istorija anime kulture nema smisla. Njegov uticaj na mangu i televizijsku animaciju toliko je veliki da se često opisuje kao jedan od temelja modernog anime izraza. Serija Astro Boy iz 1963. godine je postavila model televizijskog anime formata. Zvanični Tezuka sajt navodi da je serija imala 193 epizode i da je dostigla najvišu gledanost od 40,7 odsto u Japanu.
Televizija je promenila način na koji publika prati japansku animaciju. Anime svet više nije zavisio samo od bioskopskog termina. Ušao je u domove, dobio ritam emitovanja i stvorio naviku čekanja sledeće epizode. Serijski format omogućava da se svet širi, da se razvijaju pravila, da publika pamti odnose i da priča dobije kontinuitet. Gejmeri taj princip lako razumeju kroz kampanje, nastavke, ekspanzije, sezone i dug život franšiza.
Tezuka je važan i zbog produkcionog pristupa. Televizijska animacija morala je da bude brža i ekonomičnija od bioskopskog filma pa su autori koristili krupne kadrove, jake poze, dramatične pauze i montažu koja pojačava emociju. Taj stil je delom nastao iz ograničenja ali je vremenom postao deo identiteta. Isti osećaj kasnije se vidi u igrama koje znaju da dobar napad ne prodaje samo animacija, već kadar, zvuk, pauza pre udarca i trenutak kada igrač oseti da se nešto zaista dogodilo.
Mecha menja pravila
Sedamdesete i osamdesete donose ogroman rast žanrova, a mecha anime zauzima posebno mesto u toj istoriji. Mobile Suit Gundam iz 1979. godine, povezan sa Yoshiyukijem Tominom, pomerio je žanr od čiste fantazije sa robotima ka ozbiljnijem svetu rata, tehnologije, frakcija i političkih posledica. Zvanični Gundam sajt navodi da je serijal počeo televizijskim animeom Mobile Suit Gundam koji je prvi put emitovan 1979. godine.
Mecha je bio gotovo savršen materijal za igre. Ima mašine, oružje, pilote, baze, frakcije, nadogradnje i borbu koja se lako prevodi u sistem. Tu već postoje pojmovi koje gejmeri odmah razumeju, kao mobilnost, snaga jedinice, distanca, oprema, taktička prednost i osećaj da svaki model ima svoju ulogu. Mecha serijali vrlo rano ulazi u video igre, a kasnije postaje jedan od najlogičnijih mostova između anime kulture i interaktivnog dizajna.
U ovom periodu anime širi ambiciju. Publika više ne dobija samo avanturu ili komediju. Sada ima svetove sa ozbiljnijim pravilima, sukobima i estetikom koja može da se prodaje kroz modele, igračke, igre i kolekcionarstvo. Upravo taj spoj priče i proizvoda kasnije postaje jedan od glavnih motora anime industrije.
Ghibli
Studio Ghibli donosi drugi tip autoriteta. Hayao Miyazaki i Isao Takahata osnovali su studio 1985. godine, a Ghibli je pokazao da japanska animacija može da bude autorski film, međunarodni kulturni događaj i bioskopsko iskustvo koje se pamti decenijama. GKIDS u svom predstavljanju Ghibli kolekcije navodi da je Miyazaki osnovao Studio Ghibli 1985. sa Isaom Takahatom, kao i da je Spirited Away osvojio Zlatnog medveda u Berlinu i Oscara za najbolji animirani film.
Uticaj Ghiblija se vidi u načinu na koji publika razume animirani svet. Prostor mora da ima atmosferu, priroda mora da deluje živo, zvuk mora da ima funkciju da avantura mora da nosi emociju.
Za igrače koji vole JRPG, avanture i svetove sa sporijim tempom, Ghibli je važan deo DNK. Njegov trag se oseća u igrama koje ne žure stalno ka sledećoj borbi, već grade prostor, putovanje i odnos prema svetu. Istorija anime kulture ne može da se svede samo na borbe, turnire i velike transformacije. Jedan od njenih najvažnijih pravaca dolazi iz zvuka, pejzaža i osećaja da animirani svet ima sopstveni život.
Manga kao nacrt sistema
Manga je motor anime kulture. Pre televizijske adaptacije često već postoje publika, stil, tempo, svet i pravila. Developeri video igara kod poznatih manga i anime franšiza ne kreću od praznog papira. Već imaju vizuelni identitet, tipove sukoba, hijerarhiju moći, timove, opremu, rivale, ciljeve i publiku koja zna šta očekuje od tog sveta.
Shonen manga je posebno bliska gejmerskom razmišljanju. U njoj se često vidi struktura napredovanja kroz trening, jačeg protivnika, novu tehniku, turnir, rivalstvo, poraz, povratak i sledeći nivo. To nije RPG meni sa statistikama ali je logika veoma slična. Publika oseća rast, balans moći, promenu tempa i težinu narednog izazova. Mnoge anime adaptacije su kasnije prirodno završile kao fighting igre, arena fighteri, RPG naslovi ili akcione avanture.
Anime svetovi tako često dobro zvuče na papiru kao igre jer imaju pravila, stil i prepoznatljive situacije. Ipak, dobra adaptacija traži više od poznate licence. Gejmer odmah oseti kada igra ima prazan combat, lošu kameru ili misije koje služe samo da popune trajanje. Manga i anime daju osnovu, ali igra mora da izgradi sistem koji stvarno radi pod prstima.
Anime stiže na konzole
Prve anime igre bile su mnogo jednostavnije od onoga što danas očekujemo. Hardver osamdesetih je imao ozbiljna ograničenja pa su developeri ogromne svetove često svodili na shootere, side-scroller akciju ili veoma jednostavne borbene sisteme. Jedan od ranih primera je Super Dimension Fortress Macross iz 1983. godine za Arcadia 2001, akcioni naslov zasnovan na popularnoj mecha franšizi. Već 1984. stiže Mobile Suit Gundam: Last Shooting za MSX što lepo pokazuje koliko su mecha serijali rano prepoznati kao dobar materijal za igre.
Sredinom osamdesetih adaptacije postaju sve vidljivije. Dragon Ball: Dragon Daihikyou iz 1986. godine za Epoch Super Cassette Vision često se navodi kao prva konzolna igra zasnovana na toj franšizi ali žanrovski nije bila moderna fighting igra kakvu bi današnji igrač očekivao. Rani period anime igara bio je faza traženja. Izdavači su imali popularne franšize ali forma još nije bila stabilna. Neki naslovi su pokušavali sa pucanjem, drugi sa jednostavnom akcijom, treći sa avanturom a tek kasnije se kristališu pravci koji bolje prate duh originala.
Ti rani naslovi danas imaju više istorijsku vrednost nego veliku igračku težinu. Ipak, otvorili su vrata za sve što dolazi kasnije za arena fightere, JRPG adaptacije, musou igre, digitalne kartaške sisteme, handheld spin-offove i moderne projekte koji anime tretiraju kao ozbiljan gaming materijal.
JRPG preuzima anime jezik
RPG je najvažniji most između anime kulture i igara. Čak i kada igra nema direktnu vezu sa nekim serijalom, često koristi anime estetiku, emotivni ton, party dinamiku, velike preokrete i borbe koje imaju naglašen stil. Dragon Quest, Final Fantasy, Tales, Persona, Ni no Kuni, Fire Emblem i Xenoblade Chronicles nemaju isti dizajn ali dele ideju da igra može da nosi osećaj dugog animiranog putovanja.
Dragon Quest pokazuje koliko se manga i igre rano prepliću. Serijal počinje 1986. godine a Square Enix u godišnjem izveštaju za 2024. navodi da je Dragon Quest prešao 91 milion prodatih i isporučenih primeraka širom sveta, dok je Final Fantasy prešao 195 miliona. Vizuelni identitet Dragon Quest serijala dodatno pokazuje koliko su manga autori mogli da oblikuju gejming jer je Akira Toriyama dao serijalu prepoznatljiv dizajn likova i čudovišta.
Za mnoge gejmere JRPG je bio prvi ulaz u anime senzibilitet. Prvo dođe party, putovanje, muzika, melodrama, oprema i veliki svet. Posle toga anime serijal više ne deluje strano jer su ritam, emocija i struktura već poznati iz igara. JRPG nije samo žanr koji koristi anime stil ali i jedan od glavnih razloga što su se anime kultura i gejming publika toliko prirodno prepoznali i zavoleli.
